Kako vam sneg može upropastiti lepo isplanirano vreme, a vreme ispred monitora je uvek najlepše, to samo nebesa znaju. Ali, znam i ja ponešto!
Recimo, muška parentalna jedinka, iako vidi da pada sneg, parkira auto, skoro pa u dnevnu sobu, umesto kod kapije, koja je 100 metara udaljena od dnevne sobe, što bi, inače, bilo logično u takvim situacijama. Onda se igrate ulte od kuće do kapije, onda od kapije do asfalta. Asfalt se skoro i ne vidi, jer je majmun s grtalicom do vas doterao sav sneg, koji je pokupio 10 kilometara unazad.

Sutradan je okupatorski sneg opet napadao. Sad je i muška parentalna jedinka rešila da pomogne. Posle tri lopate snega, nešto je kvrcnulo. Muška parentalna jedinka, ne lopata. Opet je zapalo meni da se igram ulte i nadje*avanja sa snegom i majmuna s grtalicom. Mušku parentalnu jedinku smo nazivali Terminator, a i smrdeo je kao da ga je Jova travar lično pravio, jer je, avaj, zahtevao da se sve živo što postoji u kući, a služi protiv uganuća, ušinuća i ostala *uća, stavlja na njega. Baš je mogao da bude super maskota za reklamu za neki floralni magazin u izdanju baba Obloge, a onda je zatražio i vruć crep. Meni je lično došlo da ga popnem na krov, što da spasemo sebe, što da ga ženska parentalna jedinka ne omanda stogodišnjom, punom, prepečenom ciglom u glavu, u smislu sedativa naravno.

I šta onda rade takvi terminatori? Naravno da ne leže, nego vam zagorčavaju život. Kreće zimska himna: Bože volana, samo ja znam da teram kola po zavejanim putevima. A mi ostali, sa decenijskim dozvolama smo ih dobili, jer smo brojali saobraćaj na kružnom toku, verovatno. Hajde, daćemo mu da vozi kola i pristaćemo dobrovoljno na terminalnu mentalnu torturu. Pola sata ulazi u auto. Došlajfujemo do prodavnice, i radujem se što će floralni origano Terminator ostati u kolima, ali ne... Nisam ja te sreće. Pola sata izlazi iz auta. Pola sata se gega do prodavnice. Pingvin sa mirisom mente.

Sa novostečenim, plemićkim stavom fosne, se drnda po prodavnici, i moram da ga okrećem kao da je regal, kako bi narod mogao da prolazi pored njega. Njemu se to, naravno, nije dopadalo, jer mi je manjkalo na nežnosti i toleranciji. Ne shvata da mu je bolje bilo da ga ja cimam, nego neki bakutaner, koji se ustremio na hleb. A baš je bio od velike pomoći. Njegovo prisustvo je svima čistilo sinuse. Makar da je spisak zapamtio... Ipak, pokazao se kao odličan poenter. Dodje do nekog rafa, onda se vrti u krug dok ga ne primetim, a onda očima, kao pred šlog, pokazuje šta mu treba, dok se, naravno, ne seti, da to isto može i da izgovori.

Moram priznati i da mu je korpa, baš onako cakano stajala, kao Crvenkapi. Naravno da je njegova korpa ostala prazna. Valjda ju je i poneo da slučajno neko ne bi primetio, da je faličan došao da pazari. Pola sata ide do auta. Pola sata ulazi u auto. Doduše, toliko je i meni trebalo da dovučem sve ono što je poenter ispikirao u prodavnici, kao da će sneg padati do sledećeg februara. Uspeh je bio što smo stigli kući, pre nego što se smrklo. Kao šlag tog dana, Terminator je rešio da prosi Alfu. Klekne na desno koleno i loži peć, poželi joj "I'll be back" i onda krene: mast, krema, obloga jedna, druga, treća, cigara, čaj, dvd. Taman da čovek pomisli da je kraj današnjim predstavama, iz sobe se čuje zapomaganje: Ne mogu više ovako, već dve nedelje sam ukočen!

- Nisi dve nedelje, već dva dana. Ćuti tu i komforno smrdi na kamfor!

- Ženo, rodila si budalu!

- A vala, dobro da nije predatora rodila, kad pogledaš za šta se udala!

 Srećom te se Terminator, baš onako klinički, zagledao u film, inače mogoh da ispadnem i nosorog. Pretpostavljam da je smišljao adekvatne reči, kojima će sebe ispratiti iz kreveta, kada bude trebao da ustane. Gadna boljka taj Lopatijatus, nekog udara u ledja, a nekog u glavu.